Prijava
Korisničko ime
Lozinka

Zaboravili ste korisničko ime ili lozinku?

Niste registrovani?

Danas 71 godina od smrti Nikole Tesle

2014-01-07 15:25:01


BEOGRAD - Danas se navršava 71 godina od smrti Nikole Tesle (1856-1943), jednog od najvećih umova 20. veka. Više...



TESLA STIŽE U AMERIČKE UDŽBENIKE

2014-01-05 23:25:19


Američki naučnici pokrenuli su inicijativu da Nikola Tesla i lekcije o njegovim pronalascima od sledeće godine budu obavezan predmet u školama SAD-a Više...



"Putevima Tesle" tokom "Dana evropske baštine" na ETF-u

2013-09-25 15:39:06


Od 20. do 30. septembra, u okviru manifestacije "Dani evropske baštine", na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu odvijaju se dva programa Klastera puteva kulture, kao deo kulturno-istorijske turističke rute "Putevima Tesle". Više...



Komemorativna konferencija u čast Nikole Tesle

2013-01-04 01:23:25


Naučna fondacija Nikola Tesla iz Filadelfije, kao organizator, uz pomoć i u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom iz Beograda, obezbediće direktan ##TV Streaming## servis - TV prenos, Komemorativne konferencije u čast naučnika Nikole Tesle, povodom 70 godina od smrti ovog srbskog genija. Više...



Duhoviti omaž američkog blogera o Tesli

2012-12-24 03:30:45


Američki bloger Metju Inmen na svom blogu "Oatmeal" nedavno je napisao svojevrsni omaž Nikoli Tesli, pod naslovom “Nikola Tesla, najveći štreber svih vremena” u vidu simpatičnog i duhovitog teksta, propraćenog šaljivim crtežima i originalnim fotografijama. Više...



Forenzičkim metodama oživeli Teslinu laboratoriju

2012-12-05 02:41:09


Ako ste sanjali da jednom prošetate kroz laboratoriju u kojoj je Nikola Tesla iznedrio neka od svojih najvećih dostignuća, da pogledate za kakvim radnim stolom je sedeo i kakve je knjige čuvao na policama, to možete učiniti u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, i to zahvaljujući profesoru Vladanu Vučkoviću iz Niša. Više...



Šest decenija Muzeja Nikole Tesle

2012-12-05 02:38:44


Danas, 5. decembra, navršava se šezdeset godina od osnivanja Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Više...



Lolita Davidovič glumiće Teslinu majku

2012-11-26 02:48:02


Američka glumica Lolita Davidovič glumiće majku Nikole Tesle u filmu 'Tesla, vladar sveta', dok je gotovo sasvim sigurno da će film režirati Majkl Njuel, reditelj filmova o Hariju Poteru, rekao je producent i scenarista filma Vladimir Rajčić. Više...



Virtuelno druženje sa Nikolom Teslom

2012-11-25 02:45:17


U četvrtak, 29. novembra u holu Univerziteta u Nišu od 13h biće otvorena izložba posvećena ovom naučniku. Više...



Kristijan Bejl kao Nikola Tesla

2012-11-01 08:38:50


U prvom holivudskom filmu o slavnom srpskom naučniku, ulogu Nikole Tesle, kako pišu beogradske “Večernje novosti“, posle pregovora sa nekoliko glumaca, dobio je Kristijan Bejl. Ovaj Oskarom ovenčani Britanac svetsku slavu stekao je ulogom Betmena, a pre šest godina je snimio “Prestiž“, u kome se kao lik pojavljuje i Tesla, koga je glumio Dejvid Bouvi. Više...



Tesla ili prilagođavanje anđela

2012-10-25 02:59:26


Pozorišna predstava „Tesla ili prilagođavanje anđela“, koja je na sceni Narodnog pozorišta igrana od 1994. godine, sledećeg meseca u organizaciji Srpskog kulturnog foruma gostuje u glavnom gradu Austrije. Više...



Nikola Tesla uvršten u „Dom slavnih“ u Severnoj Karolini

2012-09-18 11:23:41


Nikola Tesla, naš veliki naučnik i pronalazač, dobio je još jedno priznanje u SAD, zemlji u kojoj je realizovao svoje najznačajnije patente. Više...



AMERIČKI AUTOR SNIMA FILM O TESLI

2012-09-06 13:29:55


Američki pisac i filmski reditelj, Džozef Sikorski, pre dve godine je dobio nagradu za scenario za film “Čestice sa Olimpa – Teslina vizija”. Više...



Život Nikole Tesle u objektivu

2012-08-30 16:59:59


Izložba „Fotografije iz Teslinog albuma“ u istorijskom arhivu Užica zbir važnih svedočanstava.Prijateljstvo sa Markom Tvenom i Lazom Kostićem. Dame su ga obožavale Više...



Prenos bežičnim putem

2012-12-06 03:27:45

Jelena Seović


“Možda ćete misliti da sam sanjalica i reći da idem predaleko ako Vam odam čemu se nadam u budućnosti. Mogu Vam reći da sa apsolutnim pouzdanjem verujem da ću slati poruke iz jedne zemlje u drugu i to bez žica! Takođe pouzdano se nadam da ću na isti način, bez žica, prenositi električnu energiju bez gubitaka. U uspeh bežičnog upravljanja i davanja znakova na daljinu više neće biti nikakve sumnje.”

slika

Teslin toranj

Posle povratka iz Čikaga nastavio je Tesla započete radove iz područja radiotehnike. Mnogo vremena je posvetio izgradnji automata pokretanih pomoću mehanizama po komandi radiostanice. U periodu od 1891. do 1896. godine zaštićuje razne patente na polju struja visokih učestanosti, među kojima i veliki broj oscilatora sa napravama za gašenje varnica. Može se reći da je pojava električne rezonancije tada, a i ubuduće, bila predmet njegovog interesovanja i rada. To je posebno stanje u električnom kolu kada je struja maksimalna a gubici minimalni. Svaki predmet, bilo da je to komad stakla, drveta ili kalem, ima svoju prirodnu rezonantnu frekvenciju. Ona je određena oblikom i vrstom materijala. Većina čvrstih fizičkih objekata bilo koje veličine ima rezonantnu frekvenciju ispod ili u oblasti zvučnih učestanosti ( < 40 KHz ). Oscilacije visokih frekvencija u prirodi su uvek električne. Tesla je pojavu rezonancije u materijalnim sredinama i u električnim kolima koristio za svoj sistem bežičnog prenosa energije. Shvatao je da rezonanca zavisi ne samo od elemenata kola nego i od oblika signala koji se koristi. U suštini Teslin projekat bežičnog prenosa podrazumevao je korišćenje posebnih rezonantnih kanala za prenos energije bez gubitaka. U cilju dokaza da je takav prenos električne energije moguć, Tesla je u svojoj laboratoriji na zapadnom Brodveju, konstruisao najpre manju pa veću otpremnu radio - stanicu od 200 kilovata, kojom je palio sijalice i pokretao motore na daljini od preko dvadeset kilometara.“Slao sam električne talase u udaljene krajeve i Zemlja mi je odgovarala“- saopštavao je Tesla rezultate svojih istraživanja. “Ovo dejstvo posmatram sam samo na rastojanju od 600 milja. Uveren sam, međutim, da će jedan takav odašiljač moći slati signale preko okeana. Moji računi i merenja pokazuju da je moguće upotrebom ovih principa, na sasvim sigurnoj osnovi, proizvesti na Zemlji talase takve snage da se njihov uticaj oseća na susednim planetama.“ Nikola Tesla se sa punim pravom može nazvati ocem radiotehnike. Dugo je Teslino ime u ovoj oblasti bilo prećutkivano a priznanje svetske javnosti imao je Markoni, jer je stvarno, prvi u Evropi, na daljini od 16 kilometara, ostvario bežični prenos energije. “Markoni beše moj asistent. Temeljno je poznavao moje opite. Dobro je znao da je kompenzacija prijemnih krugova osnova svega prenošenja bežičnih znakova. Ovu osnovu sam postavio ja.“ Pitanje “ko je izmislio radio“ je tehničko ali istovremeno i pravno. Tesla je u Sent Luisu prikazao sistem sa svim osnovnim komponentama onog što danas zovemo radijom. Markiz Markoni je dobio prvi britanski patent za bežično emitovanje, koristeći isti aparat koji nije uspeo patentirati u SAD-u. Tesla je podneo zahtev za radio patent u SAD-u i dobio ga 2. septembra 1897. godine. Markoni je već sledeće godine podneo isti zahtev ali je još jednom odbijen. U toku naredne tri godine njegov isti zahtev je tri puta odbijan od strane biroa za Patente SAD-a zbog prednosti koju su imali Tesla, Lodž i Braun. Tada su se umešale velike korporacije. Bio je to dvadeseti vek i jedna epoha je prošla. Markonijeva Prva britanska kompanija je postala Markonijeva bežična telegrafska kompanija Amerike i imala je uspeh na tržištu. Svi su ulagali u Markonija. Kada su ga pomoćnici upozorili na to, Tesla je uzvratio : “ Markoni je dobar momak. Ostavite ga na miru. Koristi 17 mojih patenata.” Međutim, ni patenti nisu bili tako sigurni kao što je on mislio. Biro za patente je iznenada odobrio Markonijev patent 1904. premda se i dan - danas sumnja da je ova odluka plaćena Markonijevim parama. Ni to nije uzbudilo Teslu. Međutim, pobesneo je kada je Markoni dobio Nobelovu nagradu 1911. Tužio je Markoni Korporaciju 1915. godine za krađu ali finansijski nije bio u stanju da se u toj parnici nosi sa velikom firmom. Američka vlada je uzela u obzir njegovu tužbu tek kada je i Markoni tužio američke oružane snage za krađu. Vrhovni sud SAD–a je 1943. godine, nekoliko meseci po Teslinoj smrti, doneo presudu u korist Tesle : on je pronalazač radija. Sud je utvrdio da je Teslin patent 645 576 iz 1903. godine imao sve elemente radio aparata.




Napisala: Jelena Seović, studentkinja master studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.