Prijava
Korisničko ime
Lozinka

Zaboravili ste korisničko ime ili lozinku?

Niste registrovani?

Danas 71 godina od smrti Nikole Tesle

2014-01-07 15:25:01


BEOGRAD - Danas se navršava 71 godina od smrti Nikole Tesle (1856-1943), jednog od najvećih umova 20. veka. Više...



TESLA STIŽE U AMERIČKE UDŽBENIKE

2014-01-05 23:25:19


Američki naučnici pokrenuli su inicijativu da Nikola Tesla i lekcije o njegovim pronalascima od sledeće godine budu obavezan predmet u školama SAD-a Više...



"Putevima Tesle" tokom "Dana evropske baštine" na ETF-u

2013-09-25 15:39:06


Od 20. do 30. septembra, u okviru manifestacije "Dani evropske baštine", na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu odvijaju se dva programa Klastera puteva kulture, kao deo kulturno-istorijske turističke rute "Putevima Tesle". Više...



Komemorativna konferencija u čast Nikole Tesle

2013-01-04 01:23:25


Naučna fondacija Nikola Tesla iz Filadelfije, kao organizator, uz pomoć i u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom iz Beograda, obezbediće direktan ##TV Streaming## servis - TV prenos, Komemorativne konferencije u čast naučnika Nikole Tesle, povodom 70 godina od smrti ovog srbskog genija. Više...



Duhoviti omaž američkog blogera o Tesli

2012-12-24 03:30:45


Američki bloger Metju Inmen na svom blogu "Oatmeal" nedavno je napisao svojevrsni omaž Nikoli Tesli, pod naslovom “Nikola Tesla, najveći štreber svih vremena” u vidu simpatičnog i duhovitog teksta, propraćenog šaljivim crtežima i originalnim fotografijama. Više...



Forenzičkim metodama oživeli Teslinu laboratoriju

2012-12-05 02:41:09


Ako ste sanjali da jednom prošetate kroz laboratoriju u kojoj je Nikola Tesla iznedrio neka od svojih najvećih dostignuća, da pogledate za kakvim radnim stolom je sedeo i kakve je knjige čuvao na policama, to možete učiniti u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, i to zahvaljujući profesoru Vladanu Vučkoviću iz Niša. Više...



Šest decenija Muzeja Nikole Tesle

2012-12-05 02:38:44


Danas, 5. decembra, navršava se šezdeset godina od osnivanja Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Više...



Lolita Davidovič glumiće Teslinu majku

2012-11-26 02:48:02


Američka glumica Lolita Davidovič glumiće majku Nikole Tesle u filmu 'Tesla, vladar sveta', dok je gotovo sasvim sigurno da će film režirati Majkl Njuel, reditelj filmova o Hariju Poteru, rekao je producent i scenarista filma Vladimir Rajčić. Više...



Virtuelno druženje sa Nikolom Teslom

2012-11-25 02:45:17


U četvrtak, 29. novembra u holu Univerziteta u Nišu od 13h biće otvorena izložba posvećena ovom naučniku. Više...



Kristijan Bejl kao Nikola Tesla

2012-11-01 08:38:50


U prvom holivudskom filmu o slavnom srpskom naučniku, ulogu Nikole Tesle, kako pišu beogradske “Večernje novosti“, posle pregovora sa nekoliko glumaca, dobio je Kristijan Bejl. Ovaj Oskarom ovenčani Britanac svetsku slavu stekao je ulogom Betmena, a pre šest godina je snimio “Prestiž“, u kome se kao lik pojavljuje i Tesla, koga je glumio Dejvid Bouvi. Više...



Tesla ili prilagođavanje anđela

2012-10-25 02:59:26


Pozorišna predstava „Tesla ili prilagođavanje anđela“, koja je na sceni Narodnog pozorišta igrana od 1994. godine, sledećeg meseca u organizaciji Srpskog kulturnog foruma gostuje u glavnom gradu Austrije. Više...



Nikola Tesla uvršten u „Dom slavnih“ u Severnoj Karolini

2012-09-18 11:23:41


Nikola Tesla, naš veliki naučnik i pronalazač, dobio je još jedno priznanje u SAD, zemlji u kojoj je realizovao svoje najznačajnije patente. Više...



AMERIČKI AUTOR SNIMA FILM O TESLI

2012-09-06 13:29:55


Američki pisac i filmski reditelj, Džozef Sikorski, pre dve godine je dobio nagradu za scenario za film “Čestice sa Olimpa – Teslina vizija”. Više...



Život Nikole Tesle u objektivu

2012-08-30 16:59:59


Izložba „Fotografije iz Teslinog albuma“ u istorijskom arhivu Užica zbir važnih svedočanstava.Prijateljstvo sa Markom Tvenom i Lazom Kostićem. Dame su ga obožavale Više...



Energija dostupna svima: da li smo bliže ostvarenju Teslinog sna?

2012-12-13 16:47:11

Izvor: Mladi fizičar, Jasmina Vujić i Darko Tanasković


Da li je Teslin san bliži ostvarenju? Električna energija je postala potreba svakog čoveka planete.

slika

Nikola Tesla

Od kraja 19. veka svet je postao potpuno zavisan od električne energije. S toga ne iznenađuje da je Američka akademija tehničkih nauka izabrala elektrifikaciju za najveće tehnološko dostignuće 20. veka. Na drugom mestu na ovoj listi su automobili, elektronika je peta, a svemirske letilice dvanaeste. (Predlažemo da pročitate koji su pronalasci još ušli na listu prvih 20 i saznate kako su oni menjali svet u kome živimo na sledećpj Internet adresi ##http://www.greatachievements.org##) Glavni kriterijum u ovom izboru je bio poboljšanje kvaliteta života ljudi, i napomenuto je da nijedan drugi pronalazak sa liste ne bi bio moguć bez široko rasprostranjenog korišćenja električne energije. Potrebe milijardi ljudi, pogotovu u zemljama u razvoju, zahtevaju dramatično povećanje snabdevanja energijom koja se sada dobija ponajviše iz fosilnih goriva (uglja, nafte, prirodnog gasa). Ako bismo sada probali da predvidimo najveće tehnološko dostignuće 21. veka, to bi svakako trebalo da bude dostignuće koje će dovesti do održivog razvoja društva zasnovanog na održivim izvorima energije. Pod održivim razvojem podrazumevamo harmoniju između korišćenja energetskih resursa i očuvanja Zemlje za buduće generacije. Postoji ozbiljna zabrinutost zbog mogućih drastičnih klimatskih promena i globalnog otopljavanja. U naučnoj zajednici je postignuta saglasnost da je otopljavanje klime u poslednjih 50 godina uzrokovano, ili barem pospešeno povećanjem emitovanja ugljen-dioksida, koji nastaje sagorevanjem uglja i nafte. Nikola Tesla je začetnik masovne elektrifakacije – najznačajnijeg tehničkog dostignuća 20 veka. U ovom tekstu ćemo se najpre potsetiti Teslinih glavnih pronalazaka i vizija, a zatim ćemo uporediti kako je Nikola Tesla pre više od stotinu godina video rešenje za zadovoljenje energetskih potreba čovečanstva sa današnjim shvatanjima.

Nikola Tesla – najvažniji pronalasci‘Sadašnjost je njihova; budućnost, za koju sam zapravo radio, je moja.’ - Tesla Nikola Tesla je bio naučnik i vizionar čije su, neretko radikalne, ideje povezane sa mnogim najvažnijim savremenim tehnologijama poput bežičnih komunikacionih sistema, radara, televizije, robotike, računara, fakseva i interneta. Bez njegovih izuma ne bi bila moguća globalna elektrifikacija a ni globalni komunikacioni sistem koji su dotakli živote skoro svih ljudi na našoj planeti. Zato u pisanjima o Tesli često nalazimo iskaze poput toga da je Tesla ‘izmislio 20. vek’, ili da je ‘izmislio budućnost’. Višefazni sistem i indukcioni motor. Teslino otkriće rotacionog magnetnog polja dobijenog iz dve, ili tri faze naizmenične struje je jedno od njegovih najznačajnijih pronalazaka i pretstavljalo je osnovu za konstrukciju Teslinih indukcionih motora i višefaznog sistema za proizvodnju i prenos struje. Zahvaljujući ovom izumu iz 1882. godine, električna energija velike snage može da se generiše i efikasno prenese na velike udaljenosti. Do današnjih dana, Teslin trofazni sistem se koristi za proizvodnju i prenos električne energije.

slika

Teslin dvofazni indukcioni motor koji je prvi put demonstrirao na Kolumbija univerzitetu 1888. godine

Teslin kalem i transformator. Teslini eksperimenti sa visokonaponskim naizmeničnim strujama doveli su do otkrića ‘Teslinog kalema’ (ili Teslinog oscilatora struja visokih frekvencija) koji se još uvek koristi kao važna komponenta u mnogim elektronskim uređajima. Kao jedan od rezultata ovih eksperimenata Tesla je razvio prototipe savremenih neonskih fluorescentnih svetiljki.

slika

Tesla ispred svoga kalema u laboratoriji u Kolorado Sprigsu.

Rat struja. U maju 1885 godine Džordž Vestinghaus, vlasnik Električne kompanije u Pitsburgu, je kupio patentna prava na Teslin višefazni sistem za generatore, transformatore i motore naizmenične struje. U to vreme se razvila bitka između Edisonove ideje korišćenja jednosmerne struje za električno napajanje i Tesla- Vestinghausovog pristupa sa naizmeničnom strujom. Prelomni momenat koji je odlučio pobednika ovog neobičnog i oštrog sukoba je bio Svetski sajam u Čikagu. Sajam je otvoren 1. maja 1993. godine. Te večeri, posetioce sajma je obasjala veličanstvena svetlost sto hiljada užarenih lampi što su omogućili Tesla i Vestinghaus uz pomoć 12 snažnih generatora višefazne naizmenične struje. Za 27 miliona ljudi (!) koji su posetili grandiozni sajam u toku narednih šest meseci bilo je očito da je budućnost u korišćenju naizmenične struje. Od tog trenutka više od 80 procenata svih naručenih električnih uređaja u Americi je bilo za naizmeničnu struju.

slika

Pogled na Svetsku izložbu u Čikagu 1893.

Nijagarini vodopadi. U oktobru 1893. godine komisija za Nijagarine vodopade dodelila je Vestinghausu ugovor za izgradnju prve hidroelektrane na svetu na Nijagarinim vodopadima koristeći generatore koje je razvio Tesla. Teslin višefazni sistem je korišćen u svim delovima projekta. Prva tri generatora naizmenične struje na Nijagari puštena su u rad 16. novembra 1896. godine. Period od prvobitnih Faradejevih otkrića iz 1831. godine do Teslinog projekta prve velike centrale za proizvodnju električne energije je verovatano najvažniji period u celokupnoj istoriji tehnologije.

slika

Originalni Teslini generatori na Nijagari. Snimak iz 1953.

Ko je izumitelj radija? Početkom 1895. godine Tesla je bio spreman da prenese radio signal na rastojanje od 80 km, ali u to vreme se dogodila nesreća: požar je zahvatio Teslinu laboratoriju i uništio njegov rad. U to vreme italijanski istraživač Markoni je takođe intenzivno radio na bežičnom prenosu radio signala. Tesla se u početku nije brinuo što Markoni želi da preuzme primat. ‘Markoni je dobar momak’, rekao je jednom prilikom svom inženjeru. ‘Neka nastavi da radi. On koristi 17 mojih patenata!‘ Markoni je prvi poslao poruku preko okeana 12. decembra 1901. godine i stoga je, delimično, zaslužan za otkriće radija, ali on ga nije izmislio! To je učinio Tesla. Juna 1943. godine Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država je doneo odluku koja je i konačno razrešila dugogodišnji sukob između Markonija i Tesle. Sud je proglasio nevažećim Markonijev patent iz 1904. godine, dajući prioritet patentu Nikole Tesle iz 1900. godine. Time je praktično Tesla i zvanično priznat za izumitelja radio prenosa.

slika

Teslin radio predajnik.

Daljinsko upravljanje, automatizacija i bežične komunikacije. Tesla je 1898. godine demonstrirao prvi čamac-robot kojim je upravljao pomoću radio signala. Ovaj pronalazak nam daje za pravo da Nikolu Teslu smatramo osnivačem daljinskog upravljanja. U Teslinim rečima prepoznajemo i osnovu onoga što danas nazivamo računarima (kompjuterima), ili čak korak dalje, veštačkom inteligencijom: ‘(robot) će biti sposoban da sledi unapred zadati kurs i da izvršava unapred zadate komande, da izabere između onoga šta treba i šta ne treba da uradi… da zabeleži utiske koji će kasnije uticati na njegove akcije.’ Na početku 1900. godine Tesla je osmislio i viziju globalnog bežičnog telekomunikacionog sistema i predvideo da će čovek, držeći u ruci malu napravu ne veću od ručnog sata, moći da sluša govor, muziku, ili gleda slike koje su emitovane sa bilo kog mesta na svetu. Da li ovo zvuči poznato? Trebalo je da prođe skoro 100 godina da bi se ova vizija ostvarila – mi danas život ne možemo da zamislimo bez Interneta, bežičnih komunikacionih mreža i mobilnih telefona. Na žalost, kao što je bio slučaj sa mnogim Teslinim pronalascima, čamac–robot je bio toliko ispred svog vremena da očevici ovog pronalazka, i pored velikog ushićenja, nisu mogli da zamisle njegove praktične implikacije. U svojim vizionarskim idejama Tesla je bio toliko ispred da i vodeći naučnici njegovog vremena vrlo često nisu istinski razumevali šta on radi. To mu je stvaralo velike teškoće u pokušajima da privuče investitore koji bi finansirali njegove projekte. Samo u nekoliko slučajeva, poput saradnje sa Vestinghausom, Tesla je bio u prilici da u potpunosti realizuje svoje vizije. Na primer, Tesla je 1900. godine započeo na Long Ajlendu konstrukciju tornja za bežični prenos signala i energije sa početnim kapitalom Američkog finansijera J.P. Morgana. Tesla je planirao da obezbedi bežični prenos poruka, slika, vremenskih upozorenja i izveštaja sa berze oko cele zemaljske kugle. Morgan se, međutim uplašio finansijskih gubitaka, prekinuo finansiranje i projekat je propao. Morganu je naročito zasmetalo kad ga je Tesla upoznao sa svojom skrivenom namerom da koristi isti sistem komunikacionih tornjeva i za bežični prenos energije i time omogući da energija bude lako dostupna i besplatna za sve ljude. Mi ćemo se sada okrenuti Teslinim razmišljanjima o energetskoj budućnosti čovečanstva, a čitaocima preporučujemo da o životu Nikole Tesle i njegovim pronalascima saznaju više sa sledeđih adresa na Internetu: ##http://www.pbs.org/tesla, http://www.teslasociety.com, ili http://www.tesla-museum.org.##

Teslini pogledi na energiju i današnja preka potreba za održivim korišćenjem energetskih resursaInteresantno, Tesla pre stotinu godina ukazuje na i dan-danas najvažnija pitanja za čovečanstvo: potrebu za neograničenim izvorima energije, čistom vodom i zdravom hranom .U svojim radovima ‘Problem povećanja korišćenja energije (sa posebnim osvrtom na energiju Sunca)’ iz 1900. godine, kao i ‘Čudesni svet koji će biti kreiran elekricitetom’ iz 1915. godine, Tesla predstavlja svoje vizije o (energetski) održivom društvu gde će se raspoloživa energija prenositi bežičnim putem kroz zemlju ili vazduh. Kada govori o energiji budućnosti, Tesla jasno analizira različite poznate izvore energije i ukazuju na njihove prednosti i mane. ‘Mi imamo na raspolaganju tri glavna izvora energije – fosilno gorivo, energiju vodenih tokova i toplotu od Sunca. Inženjeri često govore o energiji morske plime, ali obeshrabrujuća je činjenica da energija plime sa jednog jutra zemlje razvija samo jednu konjsku snagu. Hiljade inženjera i pronalazača je uložilo velike napore pokušavajući da iskoristi kretanje talasa, ne shvatajući da tako dobijena snaga ne može da se poredi sa onom iz drugih izvora. Snaga vetra daje mnogo bolje izglede, ali je daleko od adekvatne. Štaviše, plima, talasi i vetrovi daju samo periodičnu i često nepouzdanu energiju, a zahtevaju razvoj složenih i skupih centrala… Ako koristimo fosilna goriva za dobijanje energije, mi brzo iscrpljujemo kapital koji posedujemo. Ovaj metod je varvarski i rasipnički i mora da bude zaustavljen u interesu budućih generacija. Toplota sunčevih zraka predstavlja ogroman izvor energije koji daleko nadmašuje snagu vodenih tokova… Ali sezonske i dnevne klimatske promene smanjuju snagu sunčevih zraka na oko 100 000 konjskih snaga po kvadratnoj milji, od čega bi mogli da iskoristimo 10 000 konjskih snaga u turbinama. Da bismo to i uradili potrebno je instalirati centrale za proizvodnju i skladištenje energije, toliko velike i skupe da ovaj poduhvat postaje nepraktičan. Neizbežan zaključak je da je snaga vode naš najvredniji izvor energije. Na njemu čovečanstvo treba da gradi nadu za budućnost. Sa njenim punim razvojem i usavršenim sistemom bežičnog prenosa energije čovek će biti sposoban da reši sve probleme materijalnog opstanka. Udaljenost, koja je ključni kočničar ljudskog progresa, biće potpuno prevaziđena mišlju, rečju i akcijom. Čovečanstvo će da bude ujedinjeno, ratovi će biti nemogući i mir će zavladati svetom. ‘ Tesla je smatrao da je svima pristupačna energija osnova mirne koegzistencije ljudske rase. To je u skladu sa savremenom definicijom održivog razvoja društva kao harmonije između svima podjednako raspoloživih energetskih resursa i očuvanja Zemlje za buduće generacije. Pogledajmo sada kako su danas raspoređeni izvori energije. Više od polovine električne energije u svetu se dobija iz fosilnih goriva (ugalj, nafta, prirodni gas). Ovi izvori energije su i dalje relativno jeftini, ali njihov udeo u ukupnoj proizvodnji struje mora da se smanji u decenijama koje predstoje iz dva razloga: Prvo, sagorevanjem fosilnih goriva emituju se ogromne količine ugljen-dioksida što, putem efekta staklene bašte, dovodi do globalnog zagrevanja Zemlje sa mogućim katastrofalnim posledicama. Drugo, ugalj, nafta i gas su nastali od organskih materijala (biljaka) pre više od 65 miliona godina i kada ih potrošimo, buduće generacije ih neće imati na raspolaganju. Energija vodenih tokova je i dalje veoma važan izvor energije, ali mogućnosti njenog daljeg razvoja su ograničene i ona će moći samo delimično da zadovoljava narastajuće potrebe čovečanstva.

slika

Procenat električne energije iz različitih izvora.

Kada je Rentgen 1895. godine otkrio X-zrake, Tesla je već eksperimentisao sa katodnim cevima i praktično je u isto vreme napravio fotografije pomoću X-zraka. Međutim, Tesla se nije bavio nuklearnom fizikom, a kada je otkriven neutron (Čedvik 1932), Tesla je već imao 76 godina. Prva lančana nuklearna reakcija je izvršena decembra 1942. godine, mesec dana pre Tesline smrti. Imajući ovo u vidu, nije iznenađujuće da Tesla nije predvideo korišćenje nuklearne energije za proizvodnju električne struje. U narednim decenijama, udeo korišćenja nuklearne energije u proizvodnji struje bi mogao da se značajno poveća. Cena proizvodnje struje u nuklearnim centralama je opala i sada je u SAD ispod cene korišćenja uglja kao goriva. Trenutno ima 440 nuklearnih elektrana na svetu. One ne emituju gasove koji dovode do efekta staklene bašte. Proizvodnja u ovih 440 elektrana smanjuje emisiju ugljen dioksida svake godine za 2.5 milijardi metričkih tona. Međutim, zabrinutost za sigurnost rada nuklearnih elektrana i skladištenje nuklearnog goriva i dalje postoji. Rešenje bi trebalo da bude delom u inovacionim nuklearnim tehnologijama i uvođenju zatvorenog ciklusa koji bi prerađivao i reciklirao istrošeno nuklearno gorivo, na čemu se uveliko radi. Sa slike vidimo da je udeo korišćenja alternativnih izvora energije i dalje veoma mali, ispod 2%. U alternativne izvore ubrajamo solarnu energiju, energiju vetra, energiju biomase (žitarice, šećerna trska, stajsko đubrivo), geotermalnu, energiju plime. Sve veća ekološka svest u razvijenim zemljama dovodi, međutim, do povećavanja investicija i istraživanja za korišćenje ovih izvora energije. Jasno je da isplativost ovih izvora energije jako zavisi od geografskog položaja i ulaganja u inovacione tehnologije. Stoga značajnije investicije u korišćenju solarne energije možemo naći u Kaliforniji i Arizoni, a korišćenje etanola iz šećerne trske u Brazilu. Poslednjih godina sve veći udeo od prinosa kukuruza u razvijenim zemljama se koristi za dobijanje etanola koji može da se koristi kao pogonsko gorivo u automobilima, mada se sve češće postavljaju pitanja da li time smanjujemo površine obradivog zemljišta za proizvodnju hrane. Broj vetrenjača za proizvodnju električne energije u Evropi raste iz godine u godinu, Početkom marta ove godine lideri EU na samitu u Briselu obavezali su da do 2020. godine 20 odsto ukupne energije dobijaju iz ekološki manje štetnih i obnovljivih izvora energije poput vetra i sunca, kako bi se smanjio efekat staklene bašte i sprečile dalje klimatske promene. Takođe je otvorena mogućnost za izgradnju novih nuklearnih elektrana u Evropi kao izvora koji ne emituje ukljen dioksid niti doprinosi efektu staklene bašte. Novije tehnologije takođe razmatraju mogućnost korišćenja sintetičih organizama (bakterija) za proizvodnju etanola direktnim razlaganjem celuloze. Srbija bi tu mogla da ima odličnu ekološku, ali i ekonomsku priliku - da uloži i poveća proizvodnju biodizela – ekološkog goriva koje može da zameni benzin, a proizvodi se od suncokreta i uljane repice. Što se tiče mogućnosti skladištenja i transporta proizvedene energije, naš pogled u budućnost može da bude optimističan. Energija dobijena iz različitih izvora može da se iskoristi za dobijanje vodonika - elektrolizom vode, ili termo-hemijskim procesom. Vodonik se već duže vremena koristi u svemirskom programu kao gorivo za spejs-šatlove, kao i u pogonskim vodoničnim ćelijama za dobijanje toplote, električne struje i pijaće vode za astronaute. Vodonične energetske ćelije direktno pretvaraju vodonik u električnu struju. U budućnosti vodonik može da se koristi kao gorivo za automobile i avione, kao i za grejanje naših domova. Vodonik je visoko kaloričan, a njegovim sagorevanjem se praktično uopšte ne emituju štetne materije. Predlažemo vam da saznate više o izvorima energije na sledećoj Internet adresi ##http://www.energyquest.ca.gov/story/index.html.## Umesto zaključkaKao što je Tesla jasno predvideo pre više od jednog veka, jedan od najvažnijih zadataka čovečanstva je da zadovoljimo energetske potrebe svakog pojedinca, a da pri tom ne narušimo životnu okolinu i sačuvamo našu planetu za buduće generacije. Zarad ispunjenja ovog cilja neophodno je povećati udeo upotrebe obnovljivih i čistijih izvora energije, ali takođe i razvijati nove tehnologije koje će omogućiti dobijanje energije iz konvencionalnoh izvora uz smanjenje emitovanja štetnih materija. I naravno, ništa manje značajna nije i potreba za štednjom energije koja se u najrazvijenijim zemljama nemilice troši.




Priložila: Prof. dr. Jasmina L. Vujić (Loznica, 25. decembar 1953) je prva žena dekan katedre za nuklearni inženjering na jednom od 10 najboljih i najcenjenijih fakulteta u Americi, na kalifornijskom univerzitetu u Berkli. Nakon dekanske pozicije, Jasmina je ostala redovan profesor na fakultetu dok je ujedno radila na osnivanju Centra za nuklarna istraživanja, čiji je i direktor. Jasmina je potpredsednik Tesla memorijalnog udruženja u Njujorku. Jasmina Vujić je nekadašnji naučni saradnik Instituta za nuklearne nauke Vinča. Rođena je u Loznici 1953. godine. Roditelji su bili učitelji u selu Zavlaka, u Rađevini, ali su dobili premeštaj za Šabac, tako da je Jasmina tamo odrasla i završila osnovnu školu i matematičku gimnaziju.